I ove subote sa vama ekipa Šarenice! Kako deca stvaraju i oblikuju jezik i šta je sve stalo u sveščicu novih reči, saznajemo od Vesne Smiljanić Rangelov.... Pokazaćemo kako i sami da napravite porodični spomenar novih reči. ljubitelji vespi jedva čekaju sredinu juna i spektakl u Vrnjačkoj banji.  Sa organizatorima proveravamo da li je sve spremno za četvrti po redu Nacionalni vespa skup. Sa nama tate koje su odlučile da mališane povedu u prirodu bez mama, da sa njima uče istoriju, geografiju, brinu o prirodi - i to sve bez mobilnih telefona! U godini velikog jubileja - dva veka od rođenja Branka Radičevića, sećamo se velikog pesnika i listamo Cvetnik pesama priređenih njemu u čast! Šta nas čeka na Naučnom pikniku i zašto idućeg vikenda morate da dođete do Arboretuma Šumarskog fakulteta u Beogradu? Pevaju nam Brkovi, Marko Kalajanović, Katarina Bogdanović, a sa nama i prijatelji iz Bora, KUD MZ Novo Selište.

Dušan Svilar je za početak intervjua u emisiji TV lica kao sav normalan svet” odabrao vidikovac u Sremskim Karlovcima zbog spomenika Dušku Trifunoviću, pesniku koga posebno poštuje i čije je stihove pevao, a deo tog nastupa videće i gledaoci.... Dušan sa puno emocija govori o porodici, odrastanju u okruženju gde svi lepo i rado pevaju, o baki u čijoj je kuhinji pevušio i susretu sa Zdravkom Čolićem. U nastavku šetnje kroz Karlovce govorio je o takmičenjima na kojima je učestvovao, o pobedi, ali i odluci u kom pravcu će ići njegova karijera, o studijama solo pevanja na akademiji i tome da mu popularnost nije važna o čemu svedoči i to da nikada nije ukucao svoje ime u pretraživač na internetu. Dan je završen u Domu omladine u Beogradu na koncertu posvećenom Zoranu Simjanoviću gde je Dušan Svilar pevao legendarnu numeru iz filma Nacionalna klasa, odajući na taj način poštovanje autoru, uz sećanja i na kompozitore sa kojima je imao sreću da sarađuje. Autor: Tanja Peternek Aleksić.

U nekadašnjoj srpskoj prestonici u kojoj su stolovali car Dušan i car Uroš, do 1999. godine živelo je oko 12.000 Srba. Posle pogroma u junu 1999. i u martu 2004. godine u Prizrenu je ostalo svega 15 Srba.... „Nikada nas, tokom istorije, nije bilo manje u ovom gradu” - kaže vladika raško-prizrenski, gospodin Teodosije i dodaje da sve što je u Prizrenu podsećalo na Srbe, ekstremisti i nenavidnici prepustili su plamenu i rušenju sa ciljem da zatru naše postojanje, da Srba, ne samo da više nema u Prizrenu, nego i da ne pomisle da ikada više žive u ovom gradu.” Nijedna od 15, uglavnom, srednjovekovnih crkava nije pošteđena 17. marta 2004. godine u Prizrenu. Većina srpskih kuća u kvartovima Potkaljaje, Potok mali, Popovoj čaršiji i Panteliji, u kojima su uglavnom živeli Srbi, nije pošteđena u martovskom pogromu. Obnovljeno je 14 od 15 crkava i mnoge srpske kuće, ali to nije vratilo Srbe u ovaj grad u kome su oni ostavili milenijumski trag. Još pre hiljadu godina, tačnije 1019. u Prizrenu je osnovana prva episkopija. U ovom gradu svoje zadužbine ostavili su car Dušan, kralj Vukašin, kralj Milutin i kraljević Marko. Velika seoba Srba, pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića, krenula je upravo iz Prizrena. U gradu, koji je tokom istorije, nazivan srpskim Carigradom, kralj Petar Karađorđević,1915. godine je održao poslednju sednicu vlade u domovini na kojoj je doneta odluka o povlačenju srpske vojske preko Albanije. Kralj Petar je tada ostavio svoju kraljevsku krunu u Prizrenu, koja je zatrpana u Bogosloviji, kao zavet povratka u otadžbinu. U Prizrenskoj bogosloviji koja je osnovana tačno pre 150 godina i u vreme osnivanja bila jedina škola na srpskom jeziku u celoj tadašnoj turskoj carevini, školovala su se čak četiri srpska patrijarha; Gavrilo, Varnava, patrijarah Pavle i Irinej koji je bio i profesor i rektor Bogoslovije „Sveti Kirilo i Metodije” u Prizrenu. Sve su to događaji koji pamte Srbi i koji Prizren nose u srcu, u mislima i snovima ma gde danas bili. Urednik emisije: Branko Stanković Snimatelj: Darko Bursać Montaža: Marija Baronijan Šašić.

Jedanaesta epizoda: Tri maloletna drugara od po 15-16 godina se zabavljaju na malo bizaran način u napuštenoj barutani u Boru, pričajući da će jednog od njih, Nenada da otmu i da od njegovog oca traže novac za otkup.... Nenadovom ocu, biznismenu, ubrzo stižu poruke da mu je sin otet. On i supruga su obavestili policiju, majka je zabrinuta, a besni otac je ubeđen da je Nenad to iscenirao sa svojim drugovima. Miloš i Minja odlaze na slučaj u Bor gde se susreću sa kolegom i starim Miloševim prijateljem, inspektorom Bogdanom, Bogijem, legendom borske policije i policajcem starog kova. Minju inkognito ubacuju u stan Nenadovih roditelja, dok Miloš sa Bogijem istražuje slučaj. Scenario potpisuju Petar Ristovski i Vladimir Ćosić. Glavne uloge su dodeljene Minji Peković, Jovanu Belobrkoviću, Draganu Boži Marjanoviću, Milošu Đorđeviću, Milošu Timotijeviću i Tamari Šustić.